Kada se zaposleni nađe na bolovanju, mnogi poslodavci se pitaju da li je moguće raskinuti radni odnos i koje su pravne posledice takvog koraka. Ovaj scenario predstavlja jednu od najosetljivijih situacija u radnom pravu, gde nepoznavanje propisa može dovesti do ozbiljnih finansijskih i pravnih problema za kompaniju.
Zaštita zaposlenih tokom privremene sprečnosti za rad
Zakon o radu u Republici Srbiji jasno štiti prava zaposlenih koji su privremeno sprečni za rad zbog bolesti. Ova zaštita je posebno izražena u periodu kada je zaposleni na bolovanju, jer se smatra da se nalazi u osetljivom položaju koji ga čini ranjivijim u odnosu na poslodavca. Raskid ugovora o radu tokom bolovanja moguć je samo pod veoma specifičnim uslovima koji su striktno definisani zakonom.
Prema istraživanju Nacionalne službe za zapošljavanje, više od 35% radnih sporova u 2024. godini odnosilo se na nepravilno otpuštanje zaposlenih, dok je Svetska organizacija rada zabeležila da zemlje sa nedovoljno jasnim regulativama o zaštiti zaposlenih tokom bolesti imaju za 28% više sudskih sporova u radnom pravu.
Kada je otkaz tokom bolovanja dozvoljen?
Iako je opšte pravilo da se zaštita zaposlenog tokom bolovanja smatra apsolutnom, postoje određeni izuzeci kada je otkaz ipak moguć. Ovi slučajevi su precizno definisani Zakonom o radu i zahtevaju posebnu pažnju prilikom sprovođenja procedure.
Otkaz u toku probnog roka
Tokom probnog rada, koji po pravilu traje do 6 meseci, poslodavac ima veću slobodu da raskine ugovor o radu. Čak i ako je zaposleni na bolovanju, moguće je dati otkaz uz poštovanje određenog otkaznog roka. Međutim, važno je napomenuti da ni ovaj scenario ne dozvoljava diskriminaciju ili povredu osnovnih prava zaposlenog. Više o pravilima probnog rada možete saznati u našem članku o pravilnoj organizaciji probnog rada.
Prestanak radnog odnosa po isteku ugovora na određeno vreme
Ako zaposleni ima ugovor na određeno vreme koji ističe dok je on na bolovanju, poslodavac nema obavezu da produži ugovor. Međutim, važno je da istak ugovora bude prirodan, a ne namešten kako bi se zaobišla zaštita zaposlenog tokom bolesti.
Vanredni otkaz zbog teškog povrede radnih obaveza
Čak i tokom bolovanja, zaposleni može dobiti vanredni otkaz ako je teško povredio svoje radne obaveze pre odlaska na bolovanje, ili ako je počinio krivično delo protiv poslodavca. U ovakvim slučajevima, neophodno je posedovati čvrste dokaze o prekršaju.
Najčešće greške poslodavaca
Poslodavci često prave ozbiljne greške prilikom davanja otkaza zaposlenima koji su na bolovanju, što može dovesti do sudske tužbe i obaveze nadoknade štete.
Otkaz bez adekvatnog obrazloženja
Jedna od najčešćih grešaka je davanje otkaza bez dovoljno jasnog i dokazivog obrazloženja. Čak i kada postoji valjan razlog, neadekvatno obrazloženje može biti protumačeno kao zloupotreva prava.
Nepoštovanje procedure
Svaki otkaz mora biti praćen propisanom procedurom, uključujući pismenu formu, obrazloženje, informisanje o pravnom leku i poštovanje otkaznog roka. Preskakanje bilo kog koraka može invalidirati ceo proces.
Diskriminatorni razlozi
Ako se utvrdi da je otkaz dat zbog bolesti ili invaliditeta zaposlenog, to predstavlja tešku povredu Zakona o radu i može rezultirati visokim novčanim naknadama. Posebno je opasno davati otkaz nakon što se zaposleni vratio sa dužeg bolovanja.
Pravne posledice nezakonitog otkaza
Kada sud utvrdi da je otkaz dat protivno zakonu, poslodavac može biti prisiljen da:
- Poništi otkaz i reintegriše zaposlenog
- Isplati zaostalu platu za ceo period nezakonitog odsustva
- Nadoknadi moralnu štetu zaposlenom
- Plati sudske troškove
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna naknada za nezakonito otpuštene zaposlene u 2024. godini iznosila je ekvivalent 12 mesečnih plata, što predstavlja značajan finansijski teret za kompanije.
Kako pravilno postupiti u slučaju potrebe za otkazom tokom bolovanja
Umesto donošenja ishitrenih odluka, poslodavcima se preporučuje da:
- Konzultuju se sa stručnjacima za radno pravo pre bilo kakve akcije
- Prikupe sve relevantne dokaze koji opravdavaju otkaz
- Poštuju sve proceduralne zahteve zakona
- Razmotre alternative otkazu, kao što je dogovor o sporazumnom raskidu
U vezi sa pravilnim postupanjem sa zaposlenima, važno je razumeti i pravilnu primenu benefita kao što je 13. plata kako bi se izbegle dodatne pravne komplikacije.
Često postavljana pitanja
Da li poslodavac može da otpusti zaposlenog koji je na bolovanju duže od 30 dana?
Ne, sam čin dužeg bolovanja ne predstavlja dovoljan razlog za otkaz. Zakon štiti zaposlene koji su privremeno sprečni za rad, bez obzira na trajanje bolovanja, osim u izuzetno retkim slučajevima.
Šta ako se zaposleni zloupotrebljava bolovanje?
Ako poslodavac poseduje čvrste dokaze o zloupotrebi bolovanja, može pokrenuti disciplinski postupak. Međutim, dokazi moraju biti nedvosmisleni i u skladu sa zakonskim propisima.
Da li je moguće dati otkaz zaposlenom koji je na bolovanju zbog profesionalne bolesti ili povrede na radu?
Otpust zaposlenog koji je na bolovanju zbog profesionalne bolesti ili povrede na radu posebno je rizičan i može dovesti do ozbiljnih pravnih posledica, uključujući i krivičnu odgovornost.
Kako postupiti ako zaposleni stalno ide na bolovanje?
U slučaju učestalih bolovanja, poslodavac može tražiti mišljenje medicine rada o mogućnosti promene radnog mesta ili drugim rešenjima, ali ne može samoinicijativno dati otkaz.
Da li se otkaz može dati nakon povratka sa bolovanja?
Nakon što se zaposleni vrati sa bolovanja, poslodavac može razmotriti otkaz samo pod uobičajenim uslovima, ali mora paziti da se otkaz ne tumači kao diskriminacija zbog prethodne bolesti.
Ukoliko vam je potrebna stručna pomoć u upravljanju ljudskim resursima i sprečavanju pravnih rizika, naša agencija za knjigovodstvo pruža sveobuhvatne usluge savetovanja. Pogledajte našu ponudu usluga kako bismo vam pomogli u pravilnoj primeni radnog zakonodavstva.
Leave a Reply