Kada se govori o otpremnini kod otkaza, mnogi zaposleni se suočavaju sa nesigurnošću i pitanjima o svojim pravima. Razumevanje razlike između onoga što vam garantuje Zakon o radu i onoga što možete dodatno postići putem individualnog ili kolektivnog ugovora ključno je za zaštitu vaših finansijskih interesa u ovom prelaznom periodu. Ovaj tekst će vam pružiti detaljan uvid u oba aspekta, kako biste znali šta je minimum koji vam pripada, a šta možete dalje pregovarati.
Šta zakon kaže o otpremnini?
Prema Zakonu o radu Republike Srbije, pravo na otpremninu ne proizlazi automatski iz svakog otkaza. Ono je uslovljeno određenim okolnostima pod kojima je ugovor o radu prekinut. Zakonska otpremnina je, u suštini, minimalni standard zaštite koji država obezbeđuje zaposlenima u specifičnim situacijama. Osnovni uslov je da je otkaz dat od strane poslodavca, osim u slučaju otkaza zbog kršenja radne discipline.
Ključne situacije u kojima zaposleni ima pravo na otpremninu po zakonu su:
- Otkaz zbog prestanka potrebe za obavljanjem posla (ekonomski, tehnološki, organizacioni razlozi).
- Otkaz usled nesposobnosti zaposlenog za rad (dugotrajna bolest, smanjenje radne sposobnosti).
- Prestanak radnog odnosa usled potpunog gubitka radne sposobnosti.
U svim ovim slučajevima, osnov za izračunavanje otpremnine je prosečna neto zarada zaposlenog u prethodnih 18 meseci. Visina otpremnine zavisi od staža kod poslodavca koji je dao otkaz:
- Do 5 godina staža: otpremnina iznosi jednu trećinu prosečne neto zarade za svaku punu godinu rada.
- Preko 5 do 10 godina staža: otpremnina iznosi dve trećine prosečne neto zarade za svaku punu godinu rada.
- Preko 10 do 20 godina staža: otpremnina iznosi prosečnu neto zaradu za svaku punu godinu rada.
- Preko 20 godina staža: otpremnina iznosi prosečnu neto zaradu i po za svaku punu godinu rada.
Važno je napomenuti: Ukupan iznos otpremnine ne može biti manji od tri, niti veći od 12 prosečnih mesečnih neto zarada zaposlenog.
Praktičan primer: Ako ste radili 8 godina u firmi i vaša prosečna neto zarada je 80.000 dinara, a otpušteni ste zbog prestanka potrebe za radnim mestom, vaša otpremnina bi se izračunala kao: 8 godina x (2/3 od 80.000 dinara) = 8 x 53.333 dinara = 426.664 dinara.
Kolektivni i individualni ugovori: put ka boljim uslovima
Dok Zakon o radu postavlja sigurnosni neto, kolektivni ugovori i individualni ugovori o radu mogu značajno proširiti i unaprediti prava zaposlenih na otpremninu. Ovo je oblast gde se pregovaračka mož zaposlenog ili sindikata najbolje ispoljava.
Ugovorene otpremnine često idu daleko od zakonskog minimuma. Na primer, kolektivni ugovor može predvideti:
- Pravo na otpremninu i u slučajevima kada zaposleni da otkaz (npr. iz ličnih razloga).
- Veći koeficijent za izračunavanje (npr. cela prosečna plata za svaku godinu staža, bez obzira na trajanje radnog odnosa).
- Kraći period radnog staža koji daje pravo na otpremninu.
- Viši "plafon" za maksimalni iznos otpremnine (npr. do 24 prosečne plate).
Ovo je posebno važno u situacijama poput probni rad u 2025. godini, gje dobro definisan ugovor može unapred regulisati i uslove raskida, štiteći i poslodavca i zaposlenog. Statistički, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo oko 35% zaposlenih u privatnom sektoru ima pokrivenost kolektivnim ugovorom, što naglašava koliko je važno pažljivo čitati i pregovarati individualni ugovor o radu.
Ključne razlike i šta treba da proverite
Da biste jasno videli jaz između minimuma i mogućeg maksimuma, evo pregleda najvažnijih razlika:
| Aspekt | Zakonski minimum | Ugovoreno pravo |
|---|---|---|
| Pravo na otpremninu | Samo kod otkaza od strane poslodavca (izuzetak: disciplinski) | Može se ugovoriti i za otkaz zaposlenog, sporazumni raskid, itd. |
| Visina | Zasniva se na trećinama, polovinama i celim platama zavisno od staža. | Često se zasniva na celim platama po godini staža, nezavisno od dužine. |
| Maksimalni iznos | Do 12 prosečnih mesečnih neto zarada. | Može biti znatno viši (npr. do 18 ili 24 plate). |
| Osnov za obračun | Prosečna neto zarada za prethodnih 18 meseci. | Može se ugovoriti i drugačiji osnov (npr. poslednja primanja). |
Preporučuje se da uvek, pre potpisivanja ugovora o radu, pažljivo proučite odredbe koje se tiču prestanka radnog odnosa. Ako postoji kolektivni ugovor, on ima prednost nad pojedinačnim ukoliko su njegove odredbe povoljnije po zaposlenog. Pored otpremnine, važno je razmotriti i druge benefite koji mogu biti predmet pregovaranja, poput 13. plata u praksi, koja može biti uračunata u ukupnu naknadu prilikom odlaska.
Prema istraživanju Svetske banke, zemlje sa jačim kolektivnim pregovaranjem imaju u proseku 5-10% više benefita po zaposlenom u odnosu na one koji se oslanjaju isključivo na zakonske minimume. Ovo pokazuje stvarnu vrednost dobrog ugovora.
Šta ako poslodavac ne poštuje obaveze?
Ukoliko poslodavac odbije da isplati zakonsku ili ugovorenu otpremninu, zaposleni ima pravo da pokrene sudski spor. Postupak se pokreće podnošenjem tužbe nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, odnosno od dana kada je otpremnina trebalo da bude isplaćena. Sud će, na osnovu dokaza (ugovor o radu, rešenje o otkazu, kolektivni ugovor), presuditi u korist zaposlenog i naložiti poslodavcu isplatu.
Kao dokaz o važnosti stručne pomoći, preporučuje se konsultovanje sa stručnjacima poput onih na sajtu Ministerstva rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja ili udruženja za zaštitu ljudskih prava, kao što je Aktiv gradjana. Pravna pomoć je ključna za ostvarivanje prava.
Često postavljana pitanja (FAQ)
1. Da li imam pravo na otpremninu ako sam dao/la otkaz?
Prema Zakonu o radu, uglavnom nemate pravo na otpremninu ako ste vi dali otkaz. Međutim, vaš individualni ili kolektivni ugovor može predvideti drugačije i garantirati vam otpremninu čak i u ovoj situaciji. Uvek proverite šta piše u vašem ugovoru.
2. Kako se tačno obračunava prosečna neto zarada za otpremninu?
Prosečna neto zarada za otpremninu računa se na osnovu primanja ostvarenih u prethodnih 18 meseci pre dana prestanka radnog odnosa. U obračun ulaze sve redovne i vanredne zarade, bonusi, regresi i drugi primanja koja su deo lične zarade. Ovo je složen obračun, pa je pametno konsultovati knjigovođu.
3. Šta ako sam radio manje od godinu dana? Da li imam pravo na otpremninu?
Ako je razlog otkaza jedan od onih koji po zakonu daju pravo na otpremninu, imate pravo na deo otpremnine srazmerno vremenu koje ste odradili. Na primer, za 6 meseci rada dobili biste polovinu vrednosti koja vam pripada za punu godinu rada.
4. Može li se ugovoriti niža otpremnina od zakonskog minimuma?
Ne, to je apsolutno zabranjeno. Odredbe ugovora o radu ili kolektivnog ugovora koje su nepovoljnije po zaposlenog od odredbi Zakona o radu su ništave, odnosno pravno nevažeće. Zakonski minimum je apsolutni donji prag.
5. Da li se na iznos otpremnine plaća porez?
Da, otpremnina se oporezuje porezom na dohodak građana. Smatra se ostvarenim dohotkom i podleže oporezivanju po propisanim stopama, slično kao i plata. Nakon određenog iznosa oslobođenja, primenjuje se progresivno oporezivanje.
Ako vam je potrebna pomoć u tumačenju ugovora o radu, proveri prava na otpremninu ili bilo koje druge knjigovodstvene i pravne usluge, naš tim stručnjaka je tu da vam pomogne. Pogledajte našu ponudu usluga i kontaktirajte nas za detaljniju konsultaciju.
Leave a Reply